Zašto je važno razumeti osnovne preduzetničke pojmove?
Pokretanje sopstvenog biznisa u Srbiji može biti uzbudljiv, ali i složen proces. Da biste izbegli skupe greške i pravne probleme, neophodno je da razumete osnovne termine povezane sa registracijom firme, poslovanjem i poreskim obavezama. Ovaj vodič će vam pomoći da jasno razumete 11 ključnih pojmova koje svaki preduzetnik u Srbiji mora da zna.
Preduzetnik – ko može biti preduzetnik i koje su obaveze?
Preduzetnik je fizičko lice koje samostalno obavlja delatnost u svoje ime i za svoj račun, pri čemu za poslovne obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Ova forma poslovanja često je prvi izbor za manje biznise, freelancere i zanatlije, zbog jednostavnije administracije i nižih troškova.
Koje su ključne faze registracije firme?
- Registracija se vrši u Agenciji za privredne registre (APR).
- Preduzetnik može biti paušalno oporezovan ili voditi poslovne knjige.
- Obavezan je da se registruje u Poreskoj upravi i dobije Poreski identifikacioni broj (PIB).
- Može zapošljavati radnike i izdavati račune pravnim i fizičkim licima.
- Nema obavezu osnivačkog kapitala, za razliku od društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).
Prednosti:
✅ Brza i jednostavna registracija, niži troškovi poslovanja.
- Proces registracije preduzetnika u Agenciji za privredne registre (APR) je jednostavniji u poređenju sa osnivanjem DOO-a.
- Ne zahteva izradu osnivačkog akta, minimalni kapital ili složene procedure.
- Troškovi registracije su značajno niži (oko 1.500 RSD), a administrativne obaveze su manje.
✅ Paušalno oporezivanje moguće za određene delatnosti.
- Preduzetnici koji ispunjavaju uslove mogu izabrati paušalno oporezivanje, što znači da plaćaju fiksni mesečni porez i doprinose, bez obaveze vođenja knjiga.
- Paušalni porez zavisi od delatnosti, lokacije i drugih faktora koje određuje Poreska uprava.
- Ova opcija je pogodna za manje biznise sa stabilnim prihodima i niskim troškovima poslovanja.
Nedostaci:
Preduzetnik lično odgovara za sve dugove i obaveze.
- Najveći rizik preduzetničke forme jeste neograničena odgovornost – ukoliko firma ne može da izmiri dugovanja, poverioci mogu potraživati sredstva iz lične imovine preduzetnika.
- Ovo može biti rizično ukoliko posao zahteva veće investicije ili saradnju sa klijentima koji plaćaju sa zakašnjenjem.
Nema mogućnost odvajanja lične i poslovne imovine.
- Preduzetnik ne može pravno razdvojiti privatna i poslovna sredstva, što znači da prihod iz poslovanja direktno ulazi u njegovu ličnu imovinu.
- Ovo može otežati upravljanje finansijama i smanjiti mogućnost zaštite ličnih sredstava u slučaju poslovnih problema.
Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) – kada je bolji izbor od preduzetnika?
DOO je pravno lice koje osniva jedan ili više osnivača. Osnivači ne odgovaraju svojom imovinom, već samo do visine unetog kapitala. Ovo je bolji izbor za firme koje planiraju veći rast i saradnju sa većim klijentima.Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) je pravno lice koje može osnovati jedan ili više osnivača. Osnovna prednost DOO-a u odnosu na preduzetničku radnju jeste ograničena odgovornost – osnivači odgovaraju samo do visine unetog kapitala, što znači da lična imovina nije ugrožena u slučaju poslovnih problema.
Osnovne karakteristike DOO-a
- Registracija se obavlja u Agenciji za privredne registre (APR).
- Obavezan je osnivački akt koji definiše prava i obaveze osnivača.
- Potreban je minimalni osnovni kapital (trenutno 100 RSD, ali se preporučuje veći iznos radi kredibiliteta).
- DOO može zapošljavati radnike i širiti poslovanje bez promene pravne forme.
- Obavezno vođenje poslovnih knjiga i podnošenje finansijskih izveštaja.
Prednosti
✅ Ograničena odgovornost osnivača – osnivači odgovaraju samo do visine unetog kapitala, što znači da njihova lična imovina nije ugrožena u slučaju poslovnih dugova ili gubitaka.
✅ Pogodno za firme koje planiraju rast i veće investicije – omogućava fleksibilnost u upravljanju, privlačenje investitora i lakše finansiranje putem bankarskih kredita.
Nedostaci
Veća administracija i troškovi knjigovodstva – za razliku od preduzetnika, DOO je obavezan da vodi dvostavno knjigovodstvo, što podrazumeva angažovanje profesionalnog računovođe.
Obavezno podnošenje finansijskih izveštaja – svaka DOO firma mora dostavljati godišnje finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre (APR), što povećava administrativne obaveze i troškove poslovanja.
DOO je preporučljiv izbor za firme koje planiraju dugoročan razvoj, imaju više osnivača ili posluju sa većim klijentima koji preferiraju rad sa pravnim licima.
Šifra delatnosti – kako je odabrati i zašto je važna?
Šifra delatnosti je oznaka koja određuje pravnu kategoriju poslovanja firme i utiče na poreske obaveze, poslovne dozvole i mogućnosti prijavljivanja za subvencije.
Kako izabrati odgovarajuću šifru delatnosti?
- Proverite da li vaša delatnost zahteva posebne dozvole ili licence.
- Konsultujte se sa knjigovođom kako biste izbegli komplikacije sa poreskim tretmanom.
Pravilno odabrana šifra delatnosti može imati veliki uticaj na poslovanje, jer određuje obaveze prema državi, mogućnost korišćenja poreskih olakšica i pravo na određene podsticaje.
Registracija firme – gde i kako se obavlja, koraci i troškovi
Registracija firme se obavlja u Agenciji za privredne registre (APR) i obuhvata nekoliko ključnih koraka:
- Priprema dokumentacije – uključuje izradu osnivačkog akta (za DOO), izbor šifre delatnosti i definisanje poslovnog sedišta.
- Podnošenje zahteva u APR-u – dokumentacija se predaje lično ili elektronski putem sistema eUprava.
- Plaćanje taksi – troškovi registracije variraju:
- Preduzetnička radnja: oko 1.500 RSD.
- DOO: oko 6.500 RSD.
- Dobijanje rešenja o registraciji – nakon odobrenja APR-a, firma je zvanično registrovana.
Poreski identifikacioni broj (PIB) i matični broj – ključne razlike i kako ih dobiti
Kada registrujete firmu u Srbiji, dobijate dva važna broja: Poreski identifikacioni broj (PIB) i matični broj preduzeća. Ovi brojevi su neophodni za zakonito poslovanje, otvaranje poslovnog računa i obavljanje finansijskih transakcija.
Šta je PIB i kako ga dobiti?
Poreski identifikacioni broj (PIB) je jedinstveni broj koji dodeljuje Poreska uprava Republike Srbije i koristi se za identifikaciju firme u poreskom sistemu. Svako pravno lice i preduzetnik u Srbiji mora imati PIB kako bi mogao da podnosi poreske prijave, izdaje fakture i plaća poreze.
Postupak dobijanja PIB-a:
- Podnošenje zahteva u APR-u – Kada registrujete firmu, APR automatski prosleđuje podatke Poreskoj upravi.
- Dodela PIB-a – Poreska uprava obrađuje zahtev i dodeljuje PIB u roku od nekoliko dana.
- Preuzimanje potvrde – Nakon dodeljivanja PIB-a, preduzetnik ili pravno lice može preuzeti potvrdu na portalu Poreske uprave ili u nadležnoj filijali.
Šta je matični broj preduzeća i kako ga dobiti?
Matični broj preduzeća je jedinstveni broj koji APR dodeljuje prilikom registracije firme. Ovaj broj se koristi za pravnu identifikaciju firme u zvaničnim registrima i poslovnim evidencijama.
Postupak dobijanja matičnog broja:
- Podnošenje prijave za registraciju – Kada osnivate firmu, APR automatski generiše matični broj.
- Upis u registar – Matični broj se dodeljuje prilikom donošenja rešenja o registraciji firme.
- Korišćenje u poslovanju – Matični broj se koristi u svim zvaničnim dokumentima firme, uključujući ugovore, fakture i finansijske izveštaje.
Razlike između PIB-a i matičnog broja
- PIB je poreski broj i koristi se za identifikaciju firme u poreskom sistemu.
- Matični broj je identifikacioni broj preduzeća u pravnom sistemu Srbije.
Oba broja su obavezna za svaku firmu i neophodni su za poslovanje u skladu sa zakonom. Prilikom registracije firme, APR automatski prosleđuje podatke Poreskoj upravi, čime se proces dodele PIB-a i matičnog broja pojednostavljuje.
PDV (Porez na dodatu vrednost) – kada je obavezan i kako funkcioniše?
Porez na dodatu vrednost (PDV) je jedan od najvažnijih poreskih oblika u Srbiji. Obavezno razumevanje PDV sistema pomaže preduzetnicima da izbegnu kazne i optimizuju svoje poslovanje.
Kada je obavezna registracija za PDV?
Svaka firma ili preduzetnik je obavezan da se registruje za PDV ako u prethodnih 12 meseci ostvari promet veći od 8.000.000 RSD odnono u slučaju paušalaca 6.000.000 RSD.. Nakon dostizanja ovog praga, preduzeće mora podneti zahtev za registraciju kod Poreske uprave Republike Srbije.
Međutim, dobrovoljna registracija za PDV je moguća čak i pre nego što firma dostigne zakonski prag.
Šta znači kada se pređe prag od 6 miliona odnosno 8 miliona za preduzetnika?
Pragovi od 6 i 8 miliona dinara ključni za preduzetnike u Srbiji, posebno u kontekstu paušalnog oporezivanja i obaveze ulaska u PDV sistem.
Prag od 6 miliona dinara odnosi se na maksimalni godišnji prihod koji paušalno oporezovani preduzetnik može ostvariti u toku jedne kalendarske godine (od 1. januara do 31. decembra). U ovaj iznos od 6 miliona kod paušalno oporezovanih ulaze i dinarski i inostrani promet.
Prekoračenjem ovog limita, preduzetnik gubi pravo na paušalno oporezivanje i prelazi na vođenje poslovnih knjiga, što podrazumeva obračun poreza na osnovu stvarno ostvarenog prihoda.
S druge strane, prag od 8 miliona dinara odnosi se na sva pravna lica i kada se probije obaveza je registracija za PDV. Ovaj limit se posmatra u okviru uzastopnih 12 meseci, a ne kalendarske godine. To znači da, ukoliko preduzetnik u bilo kom periodu od 365 dana ostvari prihod veći od 8 miliona dinara, dužan je da se registruje kao PDV obveznik.
Važno je napomenuti da se u ovaj iznos računa samo promet ostvaren na teritoriji Srbije, dok se prihod od inostranih klijenata ne uključuje u obračun za PDV prag.
Prekoračenje praga od 8 miliona dinara automatski povlači obavezu ulaska u PDV sistem, bez obzira na to da li je preduzetnik paušalac ili vodi poslovne knjige. Stoga je od suštinskog značaja za preduzetnike da pažljivo prate svoje prihode i blagovremeno reaguju kako bi ispunili zakonske obaveze i izbegli potencijalne sankcije.
Kako se firma registruje za PDV?
- Podnošenje zahteva – Zahtev za registraciju PDV-a podnosi se elektronski putem portala e Porezi ili direktno u nadležnoj jedinici Poreske uprave.
- Dodela PIB-a za PDV – Nakon odobrenja, firma dobija potvrdu o registraciji kao PDV obveznik i postaje obavezna da obračunava PDV na svoje fakture.
- Podnošenje PDV prijava – Registrovani PDV obveznici su u obavezi da podnose mesečne ili tromesečne PDV prijave putem sistema e Porezi.
Kako funkcioniše PDV obračun?
PDV se obračunava na sve proizvode i usluge koje firma prodaje, a postoje dve osnovne stope:
- Opšta stopa PDV-a – 20% (većina proizvoda i usluga)
- Posebna snižena stopa PDV-a – 10% (osnovne životne namirnice, lekovi, knjige, štampa i drugi propisani proizvodi)
PDV funkcioniše po principu odbitak ulaznog PDV-a, što znači da firma može umanjiti iznos PDV-a koji treba da plati za iznos PDV-a koji je već platila prilikom nabavke robe ili usluga.
Koje su obaveze PDV obveznika?
- Izdavanje fiskalnih računa sa obračunatim PDV-om
- Podnošenje redovnih PDV prijava (mesečno ili tromesečno)
- Vođenje tačne evidencije o ulaznom i izlaznom PDV-u
- Plaćanje PDV-a u zakonskim rokovima kako bi se izbegle kazne
Nepravilnosti u obračunu ili kašnjenje u plaćanju PDV-a mogu dovesti do novčanih kazni, pa je preporučljivo angažovati stručnog knjigovođu koji će voditi računa o poreskim obavezama.
Poslovni račun – gde ga otvoriti i kako izabrati najbolju banku?
Otvaranje poslovnog računa je obavezan korak za svaku firmu, bilo da se radi o preduzetniku ili društvu sa ograničenom odgovornošću (DOO). Poslovni račun omogućava firmi da prima uplate od klijenata, vrši plaćanja dobavljačima i izvršava poreske obaveze.
Ko mora da otvori poslovni račun?
- DOO (Društvo sa ograničenom odgovornošću) – obavezno otvaranje računa odmah nakon registracije.
- Preduzetnici – obavezno za preduzetnike koji nisu paušalci. Paušalci mogu koristiti i lični račun, ali se preporučuje poslovni zbog transparentnosti.
Kako otvoriti poslovni račun?
- Izbor banke – Svaka banka u Srbiji nudi poslovne račune, ali se njihove ponude razlikuju po naknadama, provizijama i dodatnim uslugama.
- Priprema dokumentacije – Za otvaranje računa potrebno je dostaviti:
- Rešenje o registraciji firme iz Agencije za privredne registre (APR)
- Poreski identifikacioni broj (PIB) iz Poreske uprave
- Ličnu kartu vlasnika firme ili zastupnika
- Karton deponovanih potpisa (u zavisnosti od banke)
- Podnošenje zahteva banci – Nakon dostavljanja dokumenata, banka obrađuje zahtev i otvara račun u roku od jednog do tri radna dana.
Kako izabrati najbolju banku za poslovni račun?
Prilikom izbora poslovnog računa, važno je obratiti pažnju na sledeće kriterijume:
✅ Mesečna naknada za vođenje računa – Banke naplaćuju mesečnu naknadu koja se može kretati od 500 do 3.000 RSD, u zavisnosti od paketa usluga.
✅ Provizije za transakcije – Obratite pažnju na troškove uplata i isplata, kao i provizije za plaćanja putem e-bankinga.
✅ Mogućnosti e-bankinga – Proverite da li banka nudi kvalitetnu elektronsku i mobilnu aplikaciju za upravljanje računom.
✅ Dodatne usluge – Neke banke nude dodatne pogodnosti kao što su poslovne kartice, kreditne linije i integracija sa računovodstvenim softverom.
✅ Pristupačnost filijala i bankomata – Ako često koristite keš, korisno je imati banku sa širokom mrežom filijala i bankomata.
Šta posle otvaranja poslovnog računa?
- Prijava računa u Poresku upravu – Svaki poslovni račun mora biti evidentiran kod Poreske uprave u roku od 15 dana od otvaranja.
- Korišćenje za poslovne transakcije – Sve poslovne uplate i isplate moraju ići preko ovog računa kako bi bile transparentne i u skladu sa zakonom.
- Provera bankovnih naknada – Redovno analizirajte troškove kako biste videli da li je račun koji koristite i dalje najpovoljniji za vaše poslovanje.
Osnivački akt – šta sadrži i kako ga pravilno sastaviti?
Osnivački akt je ključni dokument prilikom osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću (DOO). Njime se definišu osnovni podaci o firmi, pravila poslovanja, odgovornosti osnivača i način donošenja odluka u preduzeću.
Ko mora da sastavi osnivački akt?
- Preduzetnici (PR) nemaju obavezu osnivačkog akta, jer posluju kao fizička lica.
- DOO sa jednim osnivačem donosi Odluku o osnivanju, koja ima funkciju osnivačkog akta.
- DOO sa više osnivača mora imati Osnivački ugovor, koji precizno uređuje odnose između članova društva.
Šta sadrži osnivački akt?
Osnivački akt mora da sadrži sledeće informacije:
- Naziv i sedište firme – Puno ime i adresa preduzeća.
- Šifra delatnosti – Oblast poslovanja firme, usklađena sa Klasifikacijom delatnosti Republike Srbije.
- Podaci o osnivačima – Imena, adrese i udele osnivača u firmi.
- Osnovni kapital firme – Minimalni iznos za DOO je 100 RSD, ali se preporučuje veći kapital zbog kredibiliteta firme.
- Upravljanje firmom – Definisanje direktora i načina donošenja odluka u firmi.
- Prava i obaveze osnivača – Kako se deli dobit, odgovornost za dugove firme i izlazak iz vlasništva.
- Trajanje društva – Na neodređeno ili određeno vreme.
- Način prestanka firme – Kako se rešava situacija zatvaranja ili prodaje firme.
Kako sastaviti osnivački akt?
Osnivački akt može biti sastavljen:
✔ Samostalno – Prema modelu dostupnom na sajtu Agencije za privredne registre (APR).
✔ Uz pomoć advokata – Ako firma ima više osnivača ili specifične poslovne potrebe.
✔ Kod notara – U slučaju da su potrebne dodatne overe ili potvrde.
Šta se dešava ako osnivački akt nije pravilno sastavljen?
- Firma neće biti registrovana u APR-u.
- Moguće su pravne posledice i problemi u poslovanju.
- Teže je rešavati unutrašnje sporove među osnivačima.
Pravilno sastavljen osnivački akt obezbeđuje stabilnost poslovanja i jasno definiše prava i obaveze svih članova firme.
Fiskalna kasa – ko mora da je koristi i kako je nabaviti?
Fiskalna kasa je uređaj koji se koristi za evidentiranje prometa u maloprodaji i pružanju usluga fizičkim licima. U Srbiji je obavezna za određene kategorije preduzetnika i firmi, a njeno korišćenje omogućava transparentnost poslovanja i praćenje poreskih obaveza.
Ko je obavezan da koristi fiskalnu kasu?
Obavezu fiskalizacije imaju pravna i fizička lica koja obavljaju promet dobara i usluga fizičkim licima, neke od njih su:
✔ Trgovinske radnje (maloprodaja i veleprodaja kada posluju sa fizičkim licima).
✔ Ugostiteljske objekte (restorani, kafići, hoteli, brza hrana).
✔ Frizerske i kozmetičke salone.
✔ Automehaničarske radionice i vulkanizerske servise.
✔ Taksiste i prevoznike koji naplaćuju gotovinom.
✔ Ordinacije privatnih lekara i stomatologa.
✔ Teretane, sportske centre i rekreativne objekte.
✔ Agencije koje pružaju turističke i uslužne delatnosti građanima.
Ko je izuzet od obaveze fiskalizacije?
Nisu svi preduzetnici i firme u obavezi da koriste fiskalnu kasu. Sledeće delatnosti su izuzete:
- Paušalni preduzetnici koji ne obavljaju promet prema fizičkim licima.
- Advokati i računovođe (ako rade isključivo sa firmama).
- Obrazovne ustanove (škole, kursevi, privatni časovi).
- Poljoprivredni proizvođači koji prodaju robu na pijacama.
- Iznajmljivanje stanova fizičkim licima (ako vlasnik nije pravno lice).
Koliko košta fiskalna kasa?
Cena fiskalne kase zavisi od modela i funkcionalnosti:
- Standardne kase – 20.000 do 50.000 RSD
- Elektronske kase sa naprednim funkcijama – 50.000 do 100.000 RSD
- Softverska rešenja (cloud fiskalizacija) – od 1.000 RSD mesečno uz pretplatu
Kazne za nepoštovanje fiskalizacije
- Nepravilnosti u korišćenju fiskalne kase mogu dovesti do ozbiljnih sankcija:
- Novčane kazne od 300.000 do 2.000.000 RSD za pravna lica.
- Kazne za preduzetnike u iznosu od 50.000 do 500.000 RSD.
- Mogućnost privremene zabrane rada u slučaju utvrđenih nepravilnosti.
Zbog ovih rizika, preduzetnici i firme koje podležu fiskalizaciji moraju osigurati da njihovi uređaji rade ispravno i da su svi podaci redovno prijavljeni Poreskoj upravi.
Ko je obavezan da koristi e-fakture?
Elektronska faktura (e-faktura) je digitalni dokument koji u potpunosti zamenjuje klasične papirne fakture. U Srbiji je e-faktura postala obavezna za određene subjekte prema Zakonu o elektronskom fakturisanju, a njen cilj je povećanje transparentnosti poslovanja, smanjenje birokratije i efikasnija kontrola poreskih obaveza.
Od 1. januara 2023. godine, e-faktura je obavezna za sledeće kategorije privrednih subjekata:
✔ Javni sektor – sve državne institucije i organi.
✔ Privatne firme koje posluju sa javnim sektorom (B2G – Business to Government) – sve firme koje izdaju račune državnim organima.
✔ Privredni subjekti koji su obveznici PDV-a u međusobnim transakcijama (B2B – Business to Business).
✔ Firme koje su dobrovoljno ušle u sistem e-fakturisanja – iako nisu u obavezi, mogu se prijaviti radi lakše administracije.
Ko nije obavezan da koristi e-fakture?
- Paušalni preduzetnici koji nisu u PDV sistemu.
- Mikro i mala preduzeća koja posluju samo sa fizičkim licima (B2C – Business to Consumer).
Koje su prednosti e-fakturisanja?
✔ Smanjenje troškova – Nema troškova štampanja i slanja papirnih faktura.
✔ Brža obrada i naplata – Fakture se automatski procesuiraju bez kašnjenja.
✔ Povećana bezbednost – Elektronski sistem smanjuje mogućnost prevara i lažnih faktura.
✔ Automatska evidencija za PDV – Olakšava pripremu poreskih prijava.
Prijava na zdravstveno i socijalno osiguranje – obaveze preduzetnika i firmi
Svaki preduzetnik i pravno lice koje zapošljava radnike u Srbiji dužno je da izvrši prijavu zaposlenih na obavezno socijalno osiguranje, koje obuhvata:
✔ Penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO)
✔ Zdravstveno osiguranje (RFZO)
✔ Osiguranje za slučaj nezaposlenosti
Ovaj proces se vrši putem Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i mora biti završen pre nego što zaposleni započne rad.
Ko je obavezan da se prijavi na osiguranje?
✅ Preduzetnici koji vode poslovne knjige – obavezni su da sami sebe prijave na osiguranje.
✅ Preduzetnici paušalci – nisu u obavezi da vode poslovne knjige, ali su obavezni da plaćaju doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje.
✅ DOO (Društvo sa ograničenom odgovornošću) – ako osnivač nije zaposlen u nekoj drugoj firmi, mora prijaviti sebe na osiguranje.
✅ Zaposleni radnici – svaka firma ili preduzetnik koji zapošljava radnike mora ih prijaviti na osiguranje.
Ko ne mora da se prijavi?
- Osnivači DOO-a koji su zaposleni u drugoj firmi (već plaćaju doprinose kod drugog poslodavca).
- Paušalni preduzetnici koji imaju drugo zaposlenje (doprinosi se plaćaju kod drugog poslodavca).
Kako se prijaviti na zdravstveno i socijalno osiguranje?
Prijava se vrši elektronski putem portala CROSO i sadrži sledeće korake:
- Registracija u CROSO sistemu – Potrebno je otvoriti nalog i pribaviti kvalifikovani elektronski potpis.
- Podnošenje M obrazaca – Korišćenjem obrasca M-UN za osnivače ili M-A za radnike.
- Potvrda prijave – Nakon obrade podataka, CROSO potvrđuje prijavu.
- Redovno plaćanje doprinosa – Doprinosi za PIO i zdravstveno osiguranje plaćaju se mesečno putem Poreske uprave.
Knjigovođa i računovodstvo – šta vam je potrebno i koliko košta?
Vođenje poslovnih knjiga je obavezno za većinu privrednih subjekata u Srbiji, a način računovodstva zavisi od pravne forme firme. Dok paušalni preduzetnici mogu poslovati bez knjigovođe, DOO i preduzetnici koji vode poslovne knjige moraju angažovati računovodstvenu službu ili eksterni knjigovodstveni servis.
✅ Paušalni preduzetnici – ne moraju da vode poslovne knjige, ali su obavezni da:
- Čuvaju sve izdate i primljene fakture.
- Plaćaju paušalne doprinose i poreze u skladu sa rešenjem Poreske uprave.
- Prate ukupan prihod kako ne bi prešli prag od 6 miliona RSD, čime bi izgubili status paušalca.
✅ Preduzetnici koji vode poslovne knjige – moraju voditi knjigovodstvo, što uključuje:
- Knjigu prihoda i rashoda.
- Evidenciju PDV-a (ako su obveznici).
- Obračun zarada i doprinosa (ako imaju zaposlene).
- Poreske prijave i finansijske izveštaje.
✅ Društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) – obavezno vode dvostavno knjigovodstvo, koje podrazumeva:
- Glavnu knjigu i pomoćne knjige.
- Knjigovodstvenu evidenciju svih transakcija.
- PDV evidenciju (ako su u sistemu PDV-a).
- Izradu i podnošenje finansijskih izveštaja APR-u jednom godišnje.
Šta je potrebno za vođenje poslovnih knjiga?
📌 Za paušalce:
- Rešenje Poreske uprave o paušalnom oporezivanju.
- Izdate i primljene fakture kao dokaz poslovanja.
- Redovna provera prihoda kako ne bi prešli zakonski limit.
📌 Za preduzetnike i DOO:
- Ugovor sa knjigovodstvenom agencijom ili interno zaposlen računovođa.
- Softver za knjigovodstvo (ako firma vodi knjige sama).
- Pristup ePorezi portalu za elektronsko podnošenje poreskih prijava.
Koliko košta knjigovodstvo?
Cena knjigovodstvenih usluga zavisi od obima poslovanja i pravne forme firme.
Cena knjigovodstva se može povećati ako firma posluje sa inostranstvom, koristi devizne račune ili ako knjigovodstvena agencija pruža dodatne usluge, poput poreskog savetovanja.
Ako razmišljate o vođenju knjiga sami, potrebno je uložiti u računovodstveni softver.
Dozvole za rad i licence – kako proveriti da li su potrebne za vašu delatnost?
Pre nego što započnete poslovanje, potrebno je da proverite da li vaša delatnost zahteva posebne dozvole, licence ili saglasnosti. U zavisnosti od vrste posla, određene firme ne mogu započeti rad samo registracijom u Agenciji za privredne registre (APR), već moraju dobiti odobrenje od nadležnih državnih institucija.
Kako proveriti da li vam je potrebna dozvola za rad?
Postoji nekoliko načina da saznate da li vaša delatnost zahteva posebne dozvole:
- Pretragom Zakona o privrednim društvima i drugih relevantnih propisa – Svaka regulisana delatnost ima svoj zakon i pravilnike.
- Konsultacijom sa APR-om – Na sajtu APR-a možete pronaći informacije o delatnostima koje zahtevaju posebna odobrenja.
- Obraćanjem nadležnim ministarstvima i inspekcijama – Za specifične delatnosti (zdravstvo, građevinarstvo, ugostiteljstvo itd.), dozvole izdaju odgovarajuće državne institucije.
- Pomoć od knjigovođe ili pravnog savetnika – Oni vam mogu pomoći u prikupljanju potrebne dokumentacije.
Koje delatnosti zahtevaju posebne dozvole i licence
Nisu sve firme dužne da pribavljaju dodatne dozvole, ali sledeće kategorije su regulisane posebnim propisima:
1. Ugostiteljstvo i prehrambena industrija
📌 Restorani, kafići, pekare, prehrambeni objekti moraju imati:
- Sanitarne i higijenske dozvole (izdaje Sanitarna inspekcija).
- Saglasnost o ispunjenosti tehničkih uslova.
- Upis u registar objekata u Ministarstvu poljoprivrede.
👉 Sanitarna inspekcija – Ministarstvo zdravlja: www.zdravlje.gov.rs
2. Građevinarstvo i arhitektura
📌 Građevinske firme, arhitektonske biro, izvođači radova moraju imati:
- Građevinsku dozvolu (izdaje lokalna uprava ili Ministarstvo građevinarstva).
- Licencu za projektovanje i izvođenje radova (izdaje Inženjerska komora Srbije).
👉 Ministarstvo građevinarstva: www.mgsi.gov.rs
3. Zdravstvo, farmacija i kozmetika
📌 Ordinacije, apoteke, laboratorije, saloni lepote moraju imati:
- Licencu Ministarstva zdravlja za pružanje medicinskih usluga.
- Dozvolu Agencije za lekove i medicinska sredstva (za farmaceutske firme).
- Sanitarne dozvole za rad sa klijentima (frizerski i kozmetički saloni).
👉 Agencija za lekove i medicinska sredstva: www.alims.gov.rs
4. Transport i logistika
📌 Prevoz putnika i robe, taksi prevoz, kurirske službe moraju imati:
- Licencu Ministarstva saobraćaja.
- Dozvolu za međunarodni transport (ako posluju van Srbije).
👉 Ministarstvo saobraćaja: www.mgsi.gov.rs
5. Obrazovanje i edukacija
📌 Škole jezika, privatni vrtići, kursevi i obuke moraju imati:
- Dozvolu Ministarstva prosvete za rad.
- Akreditaciju za izvođenje nastavnih programa.
👉 Ministarstvo prosvete: www.mpn.gov.rs
6. Finansijske i pravne usluge
📌 Računovodstvene agencije, advokatske kancelarije, osiguravajuća društva moraju imati:
- Licencu Ministarstva finansija (za računovodstvene i revizorske poslove).
- Upis u Advokatsku komoru Srbije (za advokate).
- Dozvolu Narodne banke Srbije (za finansijske institucije i osiguravajuće kuće).
👉 Narodna banka Srbije: www.nbs.rs
Kako podneti zahtev za dozvolu ili licencu?
Proverite kod nadležnog organa koje uslove treba ispuniti.
Pripremite potrebnu dokumentaciju (zahtev, poslovni plan, dokaze o kvalifikacijama, tehničku dokumentaciju).
Podnesite zahtev elektronski ili u nadležnoj instituciji.
Sačekajte rešenje – vreme obrade varira od nekoliko dana do nekoliko meseci, u zavisnosti od vrste dozvole.
Zaključak – prvi koraci ka uspešnom preduzetništvu
Razumevanje osnovnih poslovnih pojmova je ključno za uspeh. Pravilna registracija, poznavanje poreskih obaveza i pravnih aspekata poslovanja mogu vam uštedeti mnogo vremena i novca.
Pre nego što pokrenete firmu, posavetujte se sa stručnjacima i istražite sve mogućnosti koje vam stoje na raspolaganju. Tako ćete napraviti pametne poslovne odluke i izbeći nepotrebne prepreke na putu do uspeha!
✍ Autor: Nataša Džukić Marković
SEO copywriter | Vlasnica Vudiva Konsalting
